SVETKOVINA VINA U ZAGREBU 11° VINOcom

SVETKOVINA VINA U ZAGREBU 11° VINOcom
13. decembra 2016. Svet Vina

SVETKOVINA VINA U ZAGREBU

11° Zagreb VINOcom 2016

 

Prošao je i Zagreb VINOcom 2016, jedanaesti po redu.

Ovaj veliki vinski i gastro festival održan 25. i 26. novembra u prelepom zdanju zagrebačkog hotela Esplanade, okupio je impozantan broj vinarija, proizvođača hrane, vinskih profesionalaca, predstavnika medija i ljubitelja dobre kapljice(i dobrih zalogaja).

Profesor Ivan Dropuljić, Spiritus movens VINOcoma i njegova ekipa, kao i ranijih godina, odlično su odradili veliki posao.

I uvek ista priča: besprekorna organizacija, visoko pokroviteljstvo, preko 300 izlagača, brojne radionice, detaljan katalog festivala sa spiskom i pozicijom svih izlagača, humanitarne akcije i neviđena gužva(uprkos finalu Dejvis kupa).

Čovek mora da se zapita, kakve to algoritme osmišljava Profesor, da bi sve štimalo kako treba. Verovatno za tu svrhu koristi i principe fazi logike i teorije igara.☺

Ono na šta se teško može uticati, su povremene velike gužve u salama, koje prete povećanju opšte entropije☺, ali bi se to vrlo brzo vratilo u stanje poželjne uređenosti.

Vinsku publiku možemo posmatrati kao svojevrsni stohastički sistem kome je svojstveno stohastičko ili probabilističko ponašanje, a koje se ne odvija po strogo određenim zakonima, već je zavisno od niza slučajnih faktora, tako da tu organizatori ne mogu mnogo da utiču, a da ne limitiraju broj posetilaca.

Posetioci, po običaju, prave bespotrebne gužve, zadržavajući se predugo ispred pojedinih štandova.  Ovo je, generalno, problem svakog vinskog festivala, a spada u domen elementarnog vinskog bontona.

No vratimo se dešavanjima na ovom značajnom vinskom događaju mamutskih razmera koji je, za svoje potrebe, angažovao gotovo sve resurse hotela Esplanade i pretvorio je tih dana u najveću “kušaonu” vina u Evropi.

Ovaj vinski skup imao je i veliki niz, matematički rečeno, “podskupova” visokog nivoa u obliku zanimljivih radionica različitih profila.

Naravno, najatraktivniji događaj je bila radionica sa degustacijom vina  jedne od  najpoznatijih vinskih kuća u svetu– Domaine de la Romanée-Conti. Predstavljena su tri vina(iz tri vinograda), iz dve prve ovomilenijumske berbe:

La Tâche 2000. i 2001.

Grands Échézeaux 2000. i 2001.

Richebourg 2000. i 2001.

Radionicu su uspešno vodili Željko Suhadolnik, poznati vinski novinar i glavni urednik magazina “Svijet u čaši” i Mario Meštrović, somelijer i šef restorana Mon Ami iz Velike Gorice kod Zagreba.

Druga po atraktivnosti bila je vertikala od pet vina najpoznatije vinske kuće iz  Bordoa: Château Margaux.

Degustirana su vina Grand Vin Premier Grand Cru classé 2008., 2009., 2010., 2011. i 2012. Ova vina su kupaže u kojima dominira cabernet sauvignon (preko 86%), s dodatkom merlota ( do 10 %) te s neznatnim količinama cabernet franca i petit verdota. Ovu radionicu su vodili Ante Toni Bačić i Barbara Bačić

Zanimljiva je bila i vertikala sa pet čuvenih berbi Château Grand Puy Lacoste: 1996, 2000, 2005, 2009 i 2010. Moderator je bio Daniel Čečavac iz Wine Cluba Croatia.

Izuzetno veliko interesovanje pobudila je radionica o čuvenom hrvatskom vinu, Venju, poznatog kutjevačkog vinara Ivana Enjingija. (Njegova vina su donela Hrvatskoj prvog zlatnog Decantera)

Venje je, inače naziv položaja na kojem Enjingi ima vinograde sa sortama rajnski rizling,  pinot gris, sauvignon blanc, traminac i graševina i od kojih proizvodi nadaleko čuvena vina.

Probano je belo Venje iz berbi 1998, 2002, 2003, 2004, 2006, 2007, 2008, 2009 i 2010. godine.

Moderatori su bili: Ivo Kozarčanin, Mario Meštrović i Ivan Enjingi

Pored Venja, kao bonus, degustirao se se, po mnogima, najjači traminac na svetu, probirna berba 2004. sa preko 20 % ukupnih alkohola, a zatim i  Enjingijev vinjak iz 1984.

Bilo je još dosta zanimljivih i originalnih radionica koje zaslužuju da budu pomenute:

Neki novi hrvatski vinski jug, Vina čuvana u moru 240 dana, Vertikala primoštenskog Babića Suha punta,  Savremena SLOorganska vina, Crno blago Slavonije…

Klub “Vinske zvijezde” iskoristio je mogućnost da na festivalu VINOcom proglasi svoje pobednike za 2016. godinu. Ocenjivana su vina uzeta neposredno iz vinoteka, vinskih barova… Pobednici su:

 

-Cabernet Sauvignon, 2012 Estate Grown – Grgich Hills Estate,  Rutherford, California

-Montes Folly Syrah, 2010 – Montes, Chile

-Chardonnay Izborna berba prosušenih bobica 2007 –Bodren, Hum na Sutli kao najbolje ocenjeno vino iz Hrvatske. Ovo ne čudi, jer ova vinarija ima dvadeset Decanterovih medalja, od čega je šest zlatnih.

 

Tradicionalne nagrade Udruženja za kulturu stola G.E.T. pod nazivom “Bijeli grozd” dodeljene su najboljim vinskim gazdinstvima sa turističkom ponudom, a i više specijalnih priznanja uručeno je zaslužnim pojedincima, za značajan doprinos na razvoju i promociji vinskog i gastro turizma i vinske kulture u Hrvatskoj. Po prvi put, ove nagrade-priznanja su  dodeljena vinskim gazdinstvima u Srbiji, Sloveniji, Bosni i Hercegovini.

Ove godine, kao najbolji, priznanja su dobili:

Hrvatska: Kozlović, Momjan, Istra

Srbija: Zvonko Bogdan, Palić, Subotica

Slovenija: Ščurek, Medana, Dobrovo Goriška Brda

Bosna i Hercegovina: Nuić, Crnopod, Ljubuški

Kao i svaki put do sada, naglasak nam je bio na vinima od autohtonih sorti grožđa u kojima Hrvatska ne oskudeva. Plavac mali, nam ovoga puta nije bio u fokusu, jer smo planirali da se njegovoj magiji prepustimo na samom izvorištu, u pelješkim podrumima i konobama.

Imali smo priliku da u sali Cuba-Zinfandel “kušamo” vina iz velikih boca, šest poznatih hrvatskih vinarija. Bio je to svojevrstan šou velikih vinara koji se odvijao pred nama pod motom „Think big-Drink big“.

Pilo se i  vino grk od istoimene sorte grožđa, koje su izložile dve vinarije sa Korčule,

Iz udruženja Žlahtina predstavilo se desetak vinarija sa očekivano dobrom ponudom.

Sa Škrletom je situacija nešto drugačija. Ponuda je prilično “šarena” i ovde ima dosta prostora da se radi kako bi se dobila još bolja vina.

Kod hercegovačkih vinara, probali smo dobru žilavku na više mesta. Blatina nas nije oduševila, osim na jednom mestu gde smo pili i jedini trnjak na festivalu.

Slovenačka ekipa nije bila brojna, ali su imali standardno dobra vina koja smo probali sa velikim guštom. Isto važi i za makedonske vinare. Crnu Goru su predstavljale Plantaže, ali, za čudo, među ponuđenim vinima nije bilo vina Vladika, jedne od perjanica ovog kombinata. Iz Srbije su svoja vina predstavile vinarije Zvonko Bogdan, Tonković i Erdevik.

Ono što bi moglo da bude karakteristično za ovo izdanje VINOcoma je izuzetno veliki broj dobrih penušaca, najčešće rađenih od autohtonih sorti. Tako smo pili sjajne penušce od pošipa, žilavke, pa čak i beli penušac sa značajnim udelom plavca malog. Prema izjavama vinara većina penušaca je rađena tradicionalnom, šampanjskom metodom. Stiče se utisak da je sopstveni penušac stvar prestiža pa gotovo svaki vinar, koji drži do sebe, pravi određenu količinu ovog magičnog pića makar za “svoju dušu”. Ljubitelji penušavih vina mogu biti zadovoljni, a uvoznici skupih šampanjaca dobili su ozbiljnu konkurenciju.

VINOcom 2016 bio je i dobra prilika  za stvaranje novih poslovnih poznanstava, sklapanje novih poslovnih aranžmana. Iako VINOcom nosi atribut internacionalni, najveći broj prisutnih vinarija bio je iz Hrvatske. Ovo bi se, u izvesnoj meri, moglo uskoro promeniti, s obzirom da je u ambasadi Čilea u Zagrebu došlo do dogovora ambasadora Čilea u Hrvatskoj i direktora VINOcoma  da sledeće godine čileanske vinarije budu značajnije prisutne na ovoj manifestaciji. Možda će primer Čilea slediti još neke poznate vinske zemlje.

Šta će od toga biti realizovano, videćemo za godinu dana.

 

 

 

 

 

 

 

Ostale fotografije možete pogledati OVDE

1,132 total views, 3 views today