Sajam je bio, a na sajmu…
Sajam je bio, a na sajmu…
Završen je deveti Beowine, Beogradski međunarodni sajam vina.
Ove godine je sajam, po prvi put, organizovan kao samostalna manifestacija, ali, opet, u isto vreme kada je i Sajam turizma. Tako su delimično ostvarene želje istinskih ljubitelja vina, da Beowine bude odvojen od sajma turizma. Najavljivane su značajne novine u organizaciji samog sajma, ali ,kako to već obično biva, u stvarnosti je bilo nešto drugačije.
Ničeg posebno novog nije bilo, ako se izuzme sam izložbeni prostor, koji je, ovog puta bio u halama 3 i 3a, mada je pompezno najavljeno da su za ovu sajamsku priredbu rezervisane hale 7, 8 i 9.
Primetno je bilo odsustvo većine najpoznatijih vinarija iz Srbije, tako da su priliku iskoristili tkzv mali proizvođači, kao i oni još neafirmisani, koji su svojim vinima pobudili veliko interesovanje posetilaca.
Nažalost, nastavljena je i praksa pojedinih vinarija da na sajam donose „problematična“ vina, ali ovoga puta nećemo o tome, nego o vinima koja svojim kvalitetom to zaslužuju.
Raduje „uskrsnuće“ vinarije „Vinarium“ iz Banoštora, koja je pre par godina jednostavno nestala sa vinske scene. S obzirom da su krenuli ispočetka, sva vina su im iz 2017. Imaju vrlo dobro oranž vino od sorte pinot grigio.
Mala fruškogorska vinarija „Dumo“ iz Rakovca predstavila je svoj sjajni Pinot Noir iz 2015, a imali smo priliku da nezvanično probamo i vino od ove sorte iz 2017. Obećava.
Iako su rozei, još uvek, najslabiji segment srpskih vina, uvek se nađe poneki roze koji oduševi. Treba spomenuti veoma dobar roze vinarije „Kiš“, kao i roze vinarije „Vinum“, koja već godinama stvara sjajna „ružičasta“ vina.
Barikirani chardonnay iz 2016. vinarije „Pantić“ iz Mladenovca, oduševio je sve koji su imali priliku da ga probaju.
Dosta vinarija je predstavilo vina iz 2017. Ako je suditi po onome što se moglo probati na Sajmu, biće sjajnih vin u ovoj sezoni. Daleko bi nas odvelo nabrajanje svih mladih vina, ali treba pomenuti Sonatu 2017 vinarije Jeremić, sjajnu Tamjaniku vinarije Čokot, kao i Jagodu Koste Botunjca. Treba napomenuti da je vino od sorte jagoda predstavila i vinarija Ćosić iz Župe, tako da Kosta nije više jedini proizvođač ovog zanimljivog vina od neobične sorte vinove loze.
Svojevrstan hit Sajma je bila vinarija Džervin iz Knjaževca, koja je predstavila tri vina:
Dubravka 2016 ( italijanski rizling, rajnski rizling)
Rose Romansa 2016 (pinot noir, muskat hamburg)
Despot crveni 2016 ( merlot, frankovka)
Evidentan je napredak ove vinarije, koja se pre godinu dana pojavila sa vinima koja nisu oduševila(osim sa cenom), kada su i proklamovali svoju politiku proizvodnje vina u cenovnom rangu do 2,5€. Kako ovaj značajan segment tržišta u Srbiji zauzimaju, uglavnom, vinarije iz okruženja, treba podržati Džervin u naumu da ovlada ovim delom tržišta, koji zahvata više od četvrtine ukupnog vinskog konzuma u Srbiji. Tim pre, jer vina proizvode od grožđa iz sopstvenih vinograda, za razliku od nekih reciklažnih vinarija koje proizvode relativno jeftina vina, koristeći kao sirovinu grožđe ili vino iz uvoza, jer nemaju u vlasništvu ni jedan jedini čokot.
Prateći program bio je bogatiji i kvalitetniji nego prethodnih godina, ali se ne možemo oteti utisku da je i ovaj put, najinteresantniji događaj bio Master Class sa poetičnim nazivom „Italija, veliki prelepi vinograd“, koji zavređuje osvrt i u posebnom članku. Master class je održan u svečanoj sali upravne zgrade Beogradskog Sajma, a uspešno su ga vodili gospoda Roberto Lepori i Igor Luković.
Kao i prošle godine, predstavljeno je dvanaest izvrsnih vina uz zanimljivu priču o brojnim italijanskim autohtonim sortama(preko četiri stotine registrovanih, a još toliko treba da se upišu u registar).Nesumnjivo najbolji utisak je ostavilo vino Ipnosi Montepulciano d’Abruzzo 2007 iz vinarije Biagi, Abruzzo, kao i bonus(trinaesta etiketa) Amarone della Valpolicella DOCG 2011( Corvina, Corvinone, Oseleta, Rondinella) iz vinarije Tenute Falezza, Verona.
Na ovogodišnje ocenjivanje vina BeoWine Challenge Cup 2018 stiglo je rekordnih 124 uzorka, što je dobar znak, s obzirom na činjenicu da ih je prošle godine bilo svega 84.
Kod belih vina, šampion je
Chardonnay Aćimović 2017 vinarije Aćimović iz Trebinja.
Kod crvenih vina šampion je
Trišino vino 2013 vinarije Trišić iz Vranića.
U kategoriji roze vina pobednik je
Rose podruma Panić, Podrum Panić iz Kozarske Dubice.
I ove godine na sajmu je bila sjajna atmosfera, kako i priliči vinskim feštama. Neki vinari zadovoljno trljaju ruke jer su prodali na desetine kartona vina, ali ne verujem da je i organizatoru Sajma do toga(trljanja ruku). Odgovorni za organizaciju treba da dobro izanalaziraju sve što se dešavalo pre i za vreme Sajma, kako bi mnogo spremniji bili za organizaciju narednog, jublarnog Sajma vina Beowine.
Ovo je, praktično, jedini Sajam vina u Srbiji i ne sme da bude sam sebi svrha, a treba, što je i osnovna funkcija svakog sajma, da bude mesto susreta poslovnih ljudi, mesto gde se sklapaju novi poslovi i učvršćuju već uspostavljene poslovne veze. Za to je potreban odgovarajući ambijent i to svaki sajam, pa i ovaj vinski, treba da obezbedi.
Dosadašnja koncepcija je bazirana na što većem protoku posetilaca koji su, pre svega, ulaznicu kupili radi sajma turizma. Izgleda da su to imali na umu i vinari koji su svoja vina ove godine izložili na štandovima turističkih organizacija i agencija, umasto na sajmu vina. Ko zna, možda je i to rešenje, s obzirom da se vinari i turizmolozi uporno trpaju u isti koš. Tako nešto se već desilo u Novom Sadu. Nekada je na desetine vinarija izlagalo svoja vina na Novosadskom poljoprivrednom sajmu. Sada slučajno zaluta poneki vinar, ali zato iz godine u godinu raste broj vinarija koja svoja vina predstavljaju na Novosadskom sajmu turizma.
Na kraju, vinari su ti koji odlučuju gde će i kad izlagati. Od njih sve zavisi. Oni se pitaju.
Preporuka
