Danas je: 17.09.2021 / 10:55

Radionica o velikim šumadijskim vinima

U okviru šestog Salona vina Kragujevac, održana je zanimljiva radionica sa pomalo pretencioznim naslovom „Velika vina Šumadije“, na kojoj je pokušano da se dobije odgovor da li Šumadija danas ima vino koje može da po(d)nese epitet  „veliko“. 

Radionica je izazvala veliki interes kod vinske publike, tako da su mnogi ostali uskraćeni za to zadovoljstvo da probaju neka od najboljih šumadijskih vina. Mmedijator je bio predsednik Udruženja somelijera Srbije SERSA, Dejan Živkoski.  Predstavljeno je osam crvenih vina iz osam šumadijskih vinarija i to ovim redom: 

1. Vino „Oskar“ iz 2017, vinarije Katanić, iz sela Kamenica, koje je udaljeno četrdesetak kilometara od Kragujevca. Ova mala, ali veoma uspešna vinarija poseduje oko 2,5 hektara vinograda u kojima gaji internacionalne sorte chardonnay, cabernet franc, cabernet sauvignon i merlot.  Vinogradi i vinarija se nalaze na 510 metara nadmorske visine. 

Ovo vino je kupaža: cabernet sauvignon(40%), merlot(40% i cabernet franc(20%). S obzirom da je 2016. godina bila dosta topla, grožđe je imalo više šećera pa i ovo vino zato ima oko 14,5% alkohola. Vino ima veoma dobre kiseline za ovako toplu godinu, što je posledica položaja na kome se nalaze vinogradi. Vino je odležavalo 24 meseca u baricima pretežno od francuskog hrasta, proizvodnje Seguin Moreau i Radoux. Deo barika je bio nov, a deo su korišćeni(drugo punjenje). 

Vino je punog tela, sa finom dozom mineralnosti. Dominira crno voće, ali je prisutna i aroma vanile i crne čokolade, a naziru se i diskretne note ljubičice, što nije neuobičajeno za ovakva vina. Dobro izbalansirano vino sa prijatnim kiselinama i mekim taninima. Sjajno vino izrazito duge, prijatne završnice. 

2. Vino „1903“ Merlot iz 2016, vinarije DeLena, selo Lipovac, Topola. Vino je odležavalo 18 meseci u baricima od srpskog, mađarskog(Trust) i američkog hrasta(proizvođač Trust) i tri godine u boci. Radi se o sorti merlot sa 7% malbeca koji i u ovom malom procentu poprilično određuje karakter ovog vina. Izrazito voćno vino, sa pretežnim aromama crnog voća. Dobro izbalansirano i dobro integrisano sa drvetom. Blagi tanini, naglašena mineralnost,  srednje duga završnica. Alkohol 15% 

3. Vino „1 hektar“ iz 2016, vinarije Vladimir. Garažna vinarija iz sela Banja, kod Topole, u vlasništvu Vladimira Živanovića,  koji je lično predstavio svoje vino. Ova vinarija godišnje proizvede oko 4000 boca vrhunskog vina. Poseduje vinograd površine 1 ha, na 300m nadmorske visine.  Ovo je njihovo prvo vino, a već njime je vinarija pokazala svoje opredelenje i ambiciju da proizvodi samo vrhunska vina, u strogo kontrolisanom procesu proizvodnje od vinograda, pa do stavljanja vina u promet. Vino je kupaža:  merlot(85%), cabernet franc(10%) cabernet sauvignon(5%). Ovo vino provelo je 20 meseci u novim baricima od francuskog hrasta(proizvođač Radoux) i još  tri godine u bocama.  

Vino je punog tela, ekstraktivno, prijatnih kiselina, zrelih tanina sa kompleksnom aromatikom, sa izraženim notama zrelog voća(malina, borovnica, dud, višnja) i primesama herbalnih i začinskih tonova. Prisutne su, takođe, arome, dima, kože, vanile… Alkohol 14,5%.  

Ovo vino je, možda, prerano izašlo na tržište. Uticaj hrasta je dosta primetan i trebaće mu još neko vreme u boci da bi se dovelo do perfekcije. 

4. Vino „Sumarum“ iz 2015, vinarije Art Wine, Grošnica kod Kragujevca. Vinogradi se nalaze na 300 m nadmorske visine. Ovo vino(merlot 100%), svojevremeno je bilo veoma visoko ocenjivano i kao tako je i dospelo u ovu šumadijsku selekciju, mada ga nema više na tržištu. 

I ovo vino predstavio je vlasnik vinarije, gospodin Saša Novaković. 

Vino je odležavalo u bariku od srpskog hrasta. Prisutne su note crnog bobičastog voća i višnje.  Voćnost se nadopunjuje diskretnim tonovima vanile, kože, duvana i šumskog tla. Uticaj hrasta diskretan, ali daje doprinos ukupnoj kompleksnosti vina, koje sadrži 14,3% alkohola. Sumarum je vino punog tela, kompleksno, ekstraktivno, sa zrelim, baršunastim taninima i prijatnim kiselinama.  Završnica duga i nezaboravna. 

5. Vino „Tarpoš Reserve“, 2013, vinarije Tarpoš, selo Vrbica, Aranđelovac. Vinarija poseduje vinograde površine 10 ha, na 400 m nadmorske visine. Doskorašnji vlasnik vinarije i njen osnivač je gospodin Tihomir Timotijević Tika. 

Ovo vino je čist merlot, a proizvedeno je u ograničenoj seriji od 2000 buteljki i 300 magnuma. Odležavalo je 40 meseci u hrastovim buradima od 225 i 500 l, a u boci je duže od pet godina.  

Vino je kompleksno, sa velikim dijapazonom mirisa i ukusa. Kao i kod većine vina proizvedenih od sorte merlot, dominira crno voće, pre svega zrela višnja i trešnja, a sve to zaokružuju note hrasta. Tanini zreli, meki. Završnica elegantna i  dugotrajna. 

9t   

6. Vino „Dokaz“, 2015, vinarije Despotika, selo Vlaški Do, Smederevska Palanka. 

Vino je predstavio vlasnik vinarije, gospodin Veselin Despotović. 

Dokaz je čist Cabernet Sauvignon, a grožđe potiče iz vinograda, koji se nalazi na oko 240 metara nadmorske visine.  

Odležavalo je pretežno u sudovima od domaćeg hrasta. Dominiraju arome bobičastog voća, a primetne su i note suvog voća. Tanini zreli, završnica ugodna, pretežno začinska. Alkohol 13,5%. 

7. Vino Cabernet Sauvignon Réserve, 2017, vinarija Podrum  Radovanović, Krnjevo, Velika Plana. 

Vino je prezentovao gospodin Darko Bogdanović, tehnolog. Pored toga što je za vinare 2017. godina bila izuzetno dobra, za ovu vinariju, ima poseban značaj, jer je tada otvoren novi podrum u kome se proizvodi i odležava isključivo Cabernet Sauvignon Réserve. Prva prerada grožđa u novoj vinariji bila je upravo iz berbe 2017. To samo dokazuje koliko ova vinarija i njen vlasnik Miodrag Mija Radovanović, pridaju značaj ovoj sorti, koja na ovom potesu, u uslovima ovog teroara, daje izvanredne rezultate. 

Ovo vino bilo je u francuskim baricima 18 meseci i posle toga još godinu dana u boci, odnosno, do danas, u boci je tri godine. Od najboljeg grožđa iz ove berbe, izdvojeno je 5000 litara, za posebnu, limitiranu seriju, povodom tridesetogodišnjice vinarije(koja je bila prošle godine), a koja će se na tržištu pojaviti 2022. godine. Autor ovih redova je imao priliku i čast da, nedavno, proba ovo vino za koje već sada može da se kaže da je veliko i van šumadijskih okvira. 

Kod vina koje je prezentovano na radionici dominira zrelo voće, pre svega zrela višnja, kupina, ribizla, a sve to je zaokruženo diskretnim uticajem hrasta i notama vanile, tamne čokolade. Vino je elegantno, mekih tanina i vrlo prijatne završnice. Alkohol 14%. Ovo vino izražava značajan pomak u pristupu ikreiranju vina od ove sorte, ne samo u Šumadiji, nego i u celoj Srbiji.  

8. Vino „Rodoslov Grand Reserve“, 2013, vinarija Aleksandrović, selo Vinča, Topola.  

Jedno od najpoznatijih vina ove čuvene vinarije. 

Kreirano je prema ideji vlasnika vinarije, gospodina  Božidara Bože Aleksandrovića  i  iz njegove želje   da  imaju jedno vrhunsko vino koje će se proizvoditi samo u dobrim godinama i koje će biti pravi odraz teroara.  U ovom vinu je: 70 %  cabernet sauvignon, 20 % merlot i 10% cabernet franc.     Cabernet sauvignon odležava dve godine u novim francuskim baricima, dok merlot i cabrenet franc isto vreme provode u velikim hrastovim bačvama. Nakon tog perioda vrši se kupažiranj u navedenom odnosu, u sudovima od slavonskog hrasta zapremine 4.000 litara, gde će provesti još 18 meseci. Nakon toga, vino odležava u boci još godinu dana pre nego što je spremno za tržište. 

Veoma kompleksno vino, bogato  voćnim aromama, pre svega aromama zrele višnje, borovnice, divlje  kupine. Naziru se arome tamne čokolade i vanile, duvana u polju. Veoma ekstraktivno vino,  punog tela, sa prijatnim kiselinama snažnih tanina, dobro izbalansirano, elegantno, duge i prijatne završnice  što upotpunjuje izuzetan utisak o ovom vinu koje i u svom nazivu, opravdano, nosi epitet veliko. Alkohol 14%. 

Zanimljivi su bili i odgovori učesnika na pitanje medijatora: „Šta je za vas veliko vino?“ 

-To je ono vi no koje ostavi utisak na tebe 

– Samo izuzetno dobre godine mogu da daju velika vina. Takve su bile 2012 i 2017 

– za veliko vino mora se imati dobar vinograd i desetak godina iskustva sa grožđem iz tog vinograda, da bi se iz njega izvukao maksimum i dobilo veliko vino(u dobrim godinama) 

Ono što je bilo primetno na radionici je da su mnogo bolje prezentovana ona vina o kojima je govorio sam vlasnik, ili tehnolog vinarije, tako da su u tom pogledu pojedina vina bila hendikepirana. 

Radionica je pokazala da Šumadija danas ima dosta ozbiljnih vina, te se, bez ustezanja, može  govoriti i o ponekom  velikom vinu među njima.  Da li takva vina već postoje, ili su  na putu da to postanu, biće o tome još diskusije. 

Vlasnik vinarije Despotika smatra da je za velikia šumadijskia vina, potrebno još izvesno vreme, da treba još dosta rada u vinogradu i i da je potrebno steći još više tehnoloških znanja, iskustava.  

Nakon ove radionice ostaju neke dileme, a piscu ovih redova nameću se pitanja da li ima smisla, na ovakvim skupovima, predstavljati vina kojih više nema i da li može smatrati šumadijskim, vino  koje je proizvedeno u šumadijskoj vinariji, od grožđa iz nekog drugog  vinogorja?  

U svakom slučaju ova radionica je poduhvat vredan pažnje i treba nastaviti sa povremenim organizovanjem radionica sličnog tipa. 

S obzirom da je 2017. godina bila sjajna za vinare, možda je vreme  da se sledeće godine organizuje i radionica na temu najboljih šumadijskih vina iz te godine. 

0.00 avg. rating (0% score) - 0 votes
Avatar for Pavle Radanović

GLODUR Svet vina, Eques de vino, somelijer, gurman

    Ostavite odgovor

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Koristimo kolačiće da bismo vam pružili najbolje iskustvo na sajtu Svet vina. Prihvatate li upotrebu kolačića u skladu sa našim pravilima o kolačićima.