O novostvorenim sortama
O novostvorenim sortama
-na Salonu u Kragujevcu-
U okviru pratećeg programa petog Salona vina u Kragujevcu održan je Masterclass pod nazivom „Novostvorene sorte Srbije i vina“ koji je uspešno vodio naš poznati enolog
Mladen Dragojlović.
U svetu je stvoreno mnogo novih vinskih sorti vinove loze sa ciljem da se neke visokorodne, a manje kvalitetne sorte oplemene ukrštanjem sa kvalitetnijim sortama. Neke od ovih sorti, ukrštanjem su postale otporne na većinu gljivičnih bolesti i drugih štetočina i uspešno se mogu gajiti uz smanjenu primenu fungicida i drugih hemijskih sredstava, ili potpuno bez njihove upotrebe. Postoji i grupa novostvorenih sorti je otporna niske temperature i mrazeve.
Kod nas su ove sorte još uvek donekle potcenjene, bez ikakvog razloga, mada neke od njih daju odlične rezultate i vinogradu i u podrumu i na tržištu.
Ovom prilikom predstavljeno je pet sorti grožđa koje su u nastale kao rezultat dugogodišnjeg rada stručnjaka Departmana za voćarstvo vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu:
Morava je nastala kompleksnim ukrštanjem više sorti. Ona pripada grupi tzv. interspecies hibrida. Prvo je ukršten traminac i bianca, pa taj klon ukrsten je sa kunbaratom, a tako dobijen klon sa rizlingom. Dakle ((Kunbarat X (TraminacXBianca))X Riesling33920Gm)). Drugim rečima Morava je nastala ukrštanjem Rajnskog rizlinga i genotipa SK 86-2/293, kao i Panonia.
Prema dosadašnjim iskustvima ova sorta je vrlo otporna na sivu plesan i plamenjaču, a srednje otporna na pepelnicu. Daje vina vrhunskog kvaliteta. Kao sorta zvanično je priznata 2003. godine.
Sila je nastala ukrštanjem sorti Kevidinka i Chardonnay. Ime je dobila po prvim slovima imena i prezimena jednog od autora(SIma Lazić). Priznata je za novu sortu 1988. godine.
Ima čokot srednje bujnosti, a grozd je razgranat i rastresit (rehuljav). Daje visoke prinose, jer joj je rodnost okaca i lastara velika. Bobice su sitne, okrugle, a listovi veoma veliki. Odlikuje se visokom otpornošću na sivu plesan(Botrytis cinerea). Nije posebno otporna na niske temperature.
Za sada je ima na Fruškoj gori, tako da nema iskustava sa gajenjem Sile van ovog područja.
Neoplanta ima lep, izražen muskatni miris, visoki sadržaj šećera i nešto manje kiseline. Ova sorta grožđa priznata je još 1970. godine, a naziv je dobila prema latinskom nazivu za Novi Sad. Autor je naš poznati selekcionar prof. Dragoslav Milosavljević. Nastala je ukrštanjem sorti Smederevka i Traminac. Daje vino visokog kvaliteta. Osetljiva je na pepelnicu i sivu plesan, kao i na niske temperature.
Panonia je nastala ukrštanjem Rajnskog rizlinga i genotipa SK 86-2/293, kao i Morava.
U naslednoj osnovi ove sorte učestvuje 11 sorti od kojih su najvažnije Rajnski rizling,Traminac i Buvije (Bouvier). Priznata je 2003. godine.
Grozd je rastresit, široko konusan. Bobice su okrugle, male zeleno-žute, sočnog mesa i prijatnog ukusa.
Panonia ima visoku otpornost na plamenjaču. Ni na sivu plesan nije mnogo osetljiva ukoliko se berba obavi na vreme. U većini godina se može uspešno gajiti bez primene pesticida.
Po otpornosti na niske temperature početkom zime je na istom nivou sa Rajnskim rizlingom, dok je sredinom i krajem zime nešto manje otporna.
Rodnost sorte je na nivou Rajnskog rizlinga.
Šira ove sorte brzo oksidiše te ovo treba imati u vidu kod primarne prerade. Ima visok nivo kiselina. Panonia daje vino dobrog kvaliteta. Veoma perspektivna sorta za gajenje.
Probus je nastao ukrštanjem sorti Kadarka i Cabernet sauvignon. Kao „izdanak“ dobrih roditelja, može da iznedri sjajna vina. Sorta je priznata 1983. godine. Ime je dobila po rimskom caru Marku Aureliju Probu (Marcus Aurelius Probus 276-282.n.e.). Prema nekim istorijskim podacima, on je ukinuo dotadašnju zabranu, kojom je gajenje vinove loze bilo dozvoljeno samo stanovnicima Apeninskog poluostrava i zasadio prve čokote na Fruškoj gori i u okolini današnjeg Smedereva. Ova sorta razvija snažan čokot, grozd je srednje zbijen i valjkastog oblika. Dobre je rodnosti, Mane su mu što nije otporan na botritis, pa tokom kišnih jeseni grožđe lako trul i što loše podnosi niske temperature. Daje dobra, izuzetno ekstraktivna i obojena vina.
Naš Cabernet sauvignon.?
Prvo vino koje smo probali je Morava iz vinarije „Milijan Jelic“, Valjevo, koja je među prvima otkrila da ova sorta ima veliki potencijal.
Vino je iz berbe 2017 i još je veoma sveže, lagano sa cvetnim i zeljastim notama i dobrim kiselinama. Dominira karakter rizlinga. Stiče se utisak da je grožđe nešto ranije brano što je sasvim u redu za ovakav stil vina. Fina, voćna završnica. Veoma dobro vino.
Druga Morava je bila iz vinarije Despotika, Vlaški Do, kod Smederevske Palanke, takođe iz 2017. Za razliku od prethodog, ovo vino ima mnogo zreliji cvetni miris, čak miris grožđa(što je karakteristika muskatnih vina). Sasvim drugačiji aromatski profil. Gotovo da nema ničeg zeljastog, možda neka, sasvim diskretna nota žalfije. Nazire se, u pozadini, čak i aroma vanile, mada vino nije bilo „u drvetu“. Znatno aromatičnije i punije vino, što je i očekivano, jer je grožđe brano dosta kasnije, a to mu nije smetalo da i dalje održi zavidnu svežinu.
Evidentno je da je ovo sorta sa velikim potencijalom, koja je, takođe, veoma laka za rad jer ne pravi gotovo nikakve probleme ni u vinogradu ni u podrumu. Nema se još uvek mnogo iskustva sa ovom sortom, s obzirom da ima malo zasada i na različitim vrstama zemljišta. Za sada se o ovoj sorti zna kako se ponaša na, pretežno, glinovitom zemljištu, gde nije bujna i daje vrlo kvalitetno grožđe. Sorta za velika vina.
Jedino vino od sorte sila bilo je iz vinarije „Milanović“ (ranije Rittium), Surduk, Fruška gora, berba 2018. Vino je dosta mineralno, zrelih aroma i blagih kiselina.
Asocira, na austrijski Grüner Veltliner, a kasnije i na Furmint. Dominira zrelo voće, žuta jabuka, kruška, dunja. Vino koje može da odležava, mada su dosadašnja iskustva ograničena na oko tri godine, jer se do toga vremena sve rasproda.
Vinarija „Čaša vina i priča“ bila je zastupljena sa vinom proizvedenim od sorte panonia iz 2017. Preovladavaju cvetni mirisi. Prema boji ovog vina reklo bi se da ima dosta fenola, što bi moglo doprineti njegovom ubrzanom starenju. U ustima se oseća ukus orašastih plodova koji delimično prekriva sortne arome, što ne bi trebalo da ima vino iz ove godine, rađeno konvencionalnim metodom.
Sasvim drugačije vino od ove sorte(panonia) predstavio je vlasnik organske vinarije „Plavinci“ iz okoline Beograda, Branislav Bane Anđelić. Vino je organsko, praktično, rađeno po tehnologiji za crvena vina, tako da ima(očekivano) fenolni karakter. Na aromatskom profilu oseti se uticaj spontane malolaktičke fermentacije. Osećaju se izvesne cvetne arome. Vino još treba da odležava i nije potpuno spremno za tržište.
Neoplantu je reprenzentovalo vino iz vinarije „Milanović“. Veoma aromatično vino. Preovladava aroma ličija i cvetne note, pre svega ruže. Kiseline blage, prijatne.
Na kraju smo degustirali dva crvena vina Probus. Prvi Probus je bio iz vinarije „Deurić“, Mala Remeta, Fruška gora iz 2017. Vino je voćno, u početku nešto zatvorenije. Dominira kupina, borovnica, a nazire se i suva šljiva. Još uvek mlado vino.
Milanovićev Probus iz 2016 ostavljen je za kraj. Bila je ovo relativno loša godina tako da ovo nije najbolji Probus iz ove vinarije. Sasvim drugačije vino u odnosu na prethodno. Vidljiv je uticaj drveta. Ovo je svesno učinjeno da bi se sakrile neke mane koje su posledica loše godine. Potpisnik ovih redova nikada do sada nije probao nijedan Probus iz ranijih berbi ove vinarije, sa tolikim uticajem drveta.
Ipak, čini se da ovde ima još dosta „manevarskog prostora“ za istraživanje i za napredovanje, što važi i za ostale, ovde spomenute sorte.
Sve u svemu, vrlo uspešno i korisno predavanje. Šteta je što organizator nije pozvao i nekog od autora ovih sorti koji bi u tandemu sa Mladenom Dragojlovićem ùčinio da ovaj masterclass bude još bolji i atraktivniji. Bio bi to pun pogodak.
Vidimo se 4.4.2020.
Preporuka
