Deseti Wine Style salon vina
Deseti Wine Style salon vina
Deseti, jubilarni Wine Style salon vina, održan je 31. marta, tradicionalno, u beogradskom hotelu Zira.
U opuštenoj, prijatnoj atmosferi, kakva i priliči ovakvim manifestacijama, posetioci su mogli da uživaju u izvrsnim vinima, četrdesetak vinarija iz naše zemlje i okruženja.
Pokazalo se, i ovog puta, da je organizator pažljivo selektovao optimalan broj vinarija koje se mogu komotno smestiti u raspoloživ prostor. Organizator nije upao u zamku da(kao na nekim drugim festivalima, salonima) dovede što veći broj vinarija, ne vodeći računa o realnom kapacitetu izložbenog prostora i raspoloživim resursima, na štetu i izlagača i posetilaca. Bolje manje, a bolje, rekao bi Majakovski.
Raspored štandova, kao i uvek do sada, bio je veoma dobro isplaniran, tako da je najveći deo sale bio raspoloživ posetiocima i gostima. Koliko god da ih je bilo, nisu se stvarale nesnošljive gužve, kao u slučajevima kada su štandovi nalaze i u središnjim delovima sale, a tada redovno stradaju čaše, pa i odeća posetilaca. Izlagački štandovi su prilično prostrani. Svaki izlagač mogao je, vrlo komforno, pa i estetski da opremi svoj štand i izloži svoje proizvode kako bi bili lako vidljivi svakom posetiocu. Neki vinari, koji su prvi put na ovom Salonu, nisu mogli da se snađu kako da popune raspoloživi prostor, posebno nakon iskustva sa štandovima-burićima od pola metra kvadratnog na BeoWine sajmu.
Ono što nedostaje ovom Salonu je prateći program. Iskreno, očekivali smo da će za jubilarnu „Ziru“ organizatori osmisliti neku kreativnu radionicu, jer za tako nešto imaju dovoljno i znanja i iskustva. Sve je veći broj vinskih festivala i publika traži više od pukog točenja vina. Neke vinarije iz „Glavnog vinskog toka“ više ne žele ni da učestvuju na ovakvim manifestacijama u Srbiji, ali rado daju svoja vina za prigodne događaje koji su sastavni deo nekog vinskog skupa.
Kao i svake godine bilo je, zaista dobrih vina. O većini njih i vinarijama iz kojih dolaze(Radovanović, Cilić gazdinstvo, Lastar, Matalj, Kovačević, Despotika, Ščurek…), je bilo reči u izveštajima sa nekih ranijih vinskih svetkovina, pa ćemo spomenuti samo neka vina koja ovdašnja vinska publika ređe ima priliku da proba.
Vinarija Zvonko Bogdan iz Subotice, ovoga puta omogućila je posetiocima da probaju i neka od njihovih najskupljih vina: Icon Campana Albus i Icon Campana Rubimus.
Posebno zadovoljstvo je bilo videti i probati vrhunska vina iz vinarije Domain Lepovo, koja je, iako pripada Tikvešu, ovoga puta imala zaseban štand. Imali smo priliku da, između ostalog, probamo njihova vina Chardonnay iz tri berbe: 2013, 2014 i 2016. Ovaj mini „Line up“, mini vertikala, pokazao je svu raskoš ovih vina i veoma izražen karakter godine iz koje potiču. Događaj sam za sebe. Dobar utisak ostavio je i vino Grand Cuveé( vranec, merlot, cabernet sauvignon) iz 2013. Za manje upućene, ova vina je kreirao poznati francuski enolog konsultant Filip Kambi (Phillipe Cambie).
Vinarija Stobi, izložila je i nekoliko vina iz njihove premijum linije i neizbežni Rkaciteli.
Jedna od retkih premijera bilo je vino Mlavac crveni 2016 iz vinarije Virtus, Viteževo. Koji je na ovom salonu prvi put predstavljen Beogradskoj vinskoj publici. Zanimljiva kupaža: prokupac, marselan, pinot noir i cabernet sauvignon.
Vinarija Temet dala je priliku posetiocima da probaju najskuplje srpsko vino Dobra godina iz 2011.
Svoja prirodna vina predstavio je i svojevrsni vinski fanatik Oskar Maurer. Probali smo njegovu belu i crvenu Corvinu. Vinarija Bikicki je takođe imala zapažen nastup sa svojim „natural wines“. Nama je najzanimljiviji bio Cu, pinot grigio u „Ramato“ stilu.
Slovenačka vinarija Verus, Ormožž i ove godine je izazvala veliko interesovanje vinoljubaca. Njihova vina Verus Šipon(Furmint), Verus Sauvignon i Verus Pinot sivi, ne ostavljaju nikog ravnodušnim. Zanimljiva vina izložila je i poznata istarska vinarija Capo iz Fernetića. Probali smo sjajan Sauvignon bijeli, Malvaziju i Pinot sivi. Vina sa autorskim pečatom.
Svake godine Wine Style salon ugosti neku novu vinariju. Ove godine to je mala „sremačka“ vinarija Patkov vinograd iz Krčedina. Krajnje neobična pojava na vinskoj sceni Srbije. Pročuli su se po svom prvencu, rizlingu, Knez Miškin(Князь Мы́шкин), koji je dobio ime po čuvenom književnom junaku F. M. Dostojevskog. Dvoje kolega koji se bave lepom književnošću, odlučilo je da se upusti u avanturu bavljenja još lepšom umetnošću. Ovoga puta predstavili su dva nova zanimljiva vina: Alex DeLarge i Molly Bloom. Aleks je dobio ime prema književnom liku Anthony Burgessa(Paklena pomorandža). Monosortno vino od grašca (alias italijanski rizling). U svom specifičnom marketinškom pohodu, ovi novopečeni vinari nazvali su ga „divljak“, „vino za uličare“, jer je rađeno sa autentičnim(„divljim“) kvascima. Moli je Džojsova(James Joyce) junakinja, a kao vino pojavljuje se baš na stogodišnjicu od objavljivanja kultnog romana Uliks(Ulysses) u obliku vrlo specifičnog rozea od pinot noira.
Na štandovima uvoznika bilo je dosta dobrih vina, ali najveća gužva bila je na štandu firme IMC, gde smo imali priliku da probamo čuveno vino Soave Superiore Riserva iz italijanske regije Veneto.
Sve u svemu još jedna uspela vinska svetkovina. Lepo vreme je omogućilo i da čuvena terasa bude u „punom pogonu“ i pokazala se kao značajan resurs ovog Salona.
Preporuka
