05/12/2019

Vina bez kompromisa sa ukusom prirode -Wine Jam Terroirs 2019-

Нема коментара

Wine Jam je specifična institucija na vinskoj sceni Srbije. Mada je njegovo delovanje usmereno, uglavnom, ka beogradskoj vinskoj publici, svojim brojnim kreativnim kampanjama WJ je dao veliki doprinos širenju vinske kulture i van njegove „zone delovanja“. Od osnivanja WJ je opredeljen za organizovanje nekonvencionalnih vinskih događaja koji se konceptualno razlikuju od većine vinskih skupova.

Njegovi atributi su: originalnost, kreativnost, autentičnost, a to po pravilu, generiše zanimljive i zabavne događaje. I kao takav WJ je stekao zavidnu reputaciju i popularnost kod publike.

Zato je sasvim PRIRODNO, što se baš WJ upustio i u, pomalo rizičnu, avanturu organizovanja jednog ozbiljnog festivala prirodnih vina kod nas, u sredini koja još uvek važi za dosta konzervativnu, kada su vina u pitanju.

Ovogodišnji, već tradicionalni, zavŕšni Wine Jam održan je poslednjeg novembarskog dana u beogradskom hotelu Metropol Palace, sa „radnim naslovom“ Terroirs 2019: natural, authentic, orange wines. Sav je bio u znaku nekih novih trendova u vinarstvu, a okupio je eminentne proizvođače prirodnih vina u svim varijantama(organska vina, oranž vina, biodinamička vina), iz Srbije i inostranstva. (Spisak svih učesnika nalazi se na kraju ovog teksta).

Iako je oranž vino u trendu, kome popularnost raste iz dana u dan širom sveta, u određenim krugovima ono se još uvek negira kao posebna vrsta ili stil belog vina, a mnogi još uvek nemaju pojma da tako nešto uopšte postoji.

Ovaj način proizvodnje vina nije nov. Sličnom tehnologijom vino se proizvodilo u Gruziji pre više hiljada godina.

Nastaje produženim kontaktom pokožice i semenki iz bobica belog grožđa sa grožđanim sokom u toku fermentacije. Proces može da traje samo nekoliko sati ili više meseci, pa i godina, a kao rezultat dobije se vino vrlo ekstraktivno, moćne strukture, punog tela sa širokom lepezom aroma i ukusa.

Drugim rečima oranž vina nastaju kada se u proizvodnji belih vina primeni tehnologija za crvena.

: Photo: Wine Jam

Iako je logično da bi Kavkaz trebao da bude pravo mesto nastanka modernih oranž vina, ta slava je pripala istočnoj Furlaniji(Friuli) i Sloveniji, koje su postale središte proizvodnje kvalitetnih, svetski poznatih maceriranih belih vina.

Otuda i veliko interesovanje na Terroirs-u za vina iz Slovenije i Italije, gde se, na neki način, i začeo taj pokret proizvodnje tkzv. prirodnih vina.

Dok su se mnogi italijanski proizvođači priklonili internacionalizovanom stilu vinarstva gde se koristi puno različitih dozvoljenih enoloških sredstva, mali vinari iz Oslavije i Collia(Brda) krenuli su u suprotnom pravcu i počeli da kreiraju bela macerirana vina. Najviše zasluga za nastanak ovog pokreta imaju Joško Gravner i Stanislao(Stanko) Radikon , ali i Dario Prinčić se smatra jednim od pionira ove vrste vinarstva, koji je dao veliki doprinos razvoju i popularizaciji prirodnih i oranž vina.

Oni, razumljivo,kao veliki individualci, nemaju identičan pristup vinarstvu, ali njihove filozofije su u saglasju da je krajnji cilj proizvesti vino na prirodan način, bez kompromisa.

Bilo je veliko zadovoljstvo upoznati gospodina Prinčiča, probati njegova sjajna vina i popričati sa njim o vinima i njegovoj vinskoj filosofiji..

Vinarija (Azienda Agricola) Dario Prinčič iz pitoresknog sela Oslavia koje se nalazi u blizini italijanskog grada Gorica(Gorizia, Friuli), na samoj granici sa Slovenijom, predstavila je nekoliko svojih, svetski poznatih vina, kao što su

–Jakot (Friuilano)

Grožđe od koga se proizvodi ovo vino je iz vinograda starog 60 godina zasađenog na zemljištu koje je mešavina gline, krečnjaka i laporca. Maceracija je trajala 22 dana u otvorenim fermentorima a odležavalo je je u korišćenim velikim i malim bačvama dve godine. Asocira aromom na ringlov sa notama, kajsije, limuna i tonovima belog poljskog cveća.

– Pinot Grigio, Bianko Trebež (Sauvignon Blanc, Pinot Grigio, Chardonnay)

: Photo: Wine Jam

Prinčić se bavi organskim i nekim aspektima biodinamičkog vinogradarstva i vinarstva. Berba se vrši isključivo ručno. Koristi isključivo autentične kvasce sa bobica i ne koristi filtere.

Konzorcijum UOU je posebna priča. Ova vinarija proizvodi vina od grožđa iz osam nekada zapuštenih vinograda. Vlasnik Marinko Pintar kaže da mu se svakodnevno javljaju ljudi da mu ustupe svoj vinograd koji ne mogu više da obrađuju. On je predstavio svoja izvrsna vina: oranž Malvazija Ivanka, oranž Rebula Ivanka, oranž Cuve(malvezija, rebula), crveno vino Cabernet Grjanc . Sjajna vina sa izrazitim pečatom jedinstvenog teroara i poštenog rada u vinogradu i podrumu. Stare loze u vinogradu i primena „prirodnih“ ampelotehničkih mera, odležavanje čistog, prirodnog vina, bez aditiva, u drvenim bačvama, deo su recepta koji Pintarovim vinima daje tu jedinstvenu aromu i izraženo telo.

Uzbuđenje je kulminiralo kad smo došli do štanda Vinarije Klinec, Medana, Goriška brda, jer nam je u lepom sećanju, ostalo jedno od najboljih oranž vina koje smo ikada probali: Ortodox iz 2006. Vlasnik, Aleks Klinec, ne samo da proizvodi sjajna vina, nego je i takav čovek. Na ovaj salon doneo je sva vina iz svog portfolija

Probali smo redom:

Rebula, Malvazija, Pinot Grigio, Gardelin

Jakot, lokalna sorta Friulano, koja se do nedavno zvala Tokaj Friulano. Ulaskom Mađarske u EU, naziv Tokajrezervisan je samo za mađarske „tokajcee“. Zanimljivo je da se ni slovenački ni Italijanski vinari nisu odrekli starog naziva. Svi termin tokaj koriste u govoru, a na etiketama pišu inverzno JAKOT.

Ortodox 2006, je posebna priča i posebno vino koje je Aleks radio samo tri puta u 15 godina. To je kupaža sorti Verduzzo, Rebula, Malvazija i Friulano(tokaj). Ovo vino se proizvodi samo u izuzetno dobrim godinama. Sasvim posebno, izuzetno vino.

Probali smo i Quela(Merlot 60%, Cabernet Sauvignon 30% and Cabernet Franc 10%) i Verduc, od sorte Verduzzo, a ovu izuzetnu degustaciju(koja je i sama bila već dovoljan razlog da se dođe u Metropol), završili smo sa fantastičnim merloom Mora 2009.

Nezaboravno iskustvo.

Prijatno iznenađenje bila je i slovenačka vinarija Prus iz Krmačine kod Metlike, Bela krajina, koja sva svoja vina macerira dve godine. Čak i pinot grigio! Šarmantni Jožef Prus, vlasnik vinarije predstavio je svoja krajnje neobična vina, posebnog stila, od kojih je njegov sauvignon blanc, najegzotičniji i najekstravagantniji sovinjon kojeg je pisac ovih redova ikada probao. Vrlo zanimljivo je vino od sorte kraljevina, a Prus Sivi pinot je najčudniji pinot grigio koga sam imao u ustima(a nije ni čudo ako je maceriran dve godine?).

Kakav bi to „natural wine“ salon bio bez „prirodnih“ penušavih vina. Posetioci su imali priliku da probaju više penušavaca u Pét-Nat formatu“.Bane Anđelić, vlasnik vinarije Plavinci iz Grocke, premijerno je predstavio svoja dva Pét-Nata. Jedan je rađen od sorte grožđa panonia, a za drugi, bazno vino je bila tamjanika.

Vrlo zanimljiv penušavac à la Pét-Nat predstavio je vinar Bogdan Makovec vlasnik vinarije Mansus iz Vipavske doline, Slovenija. On je u mirno vino od vrlo stare sorte grožđa klarnica iz prošle godine, ubacio ovogodišnju širu.

Najviše perlica bilo je na štandu Sare Meneguz iz vinarije Azienda Agricola Meneguz Cesare di Meneguz Sara, koja se nalazi u mestu Corbanese, Treviso, u samom centru područja D.O.C.G. Conegliano Valdobbiadene Prosecco Superiore. Ova vinarija proizvodi Prosecco od organskog grožđa sorte glera, sa minimalnim sadržajem sumpora.

Srpski vinari zaslužuju sve pohvale, jer su se pojavili gotovo svi koji se bave prirodnim ili oranž vinima.

: Photo: Wine Jam

Iako se o njima dosta zna, od domaćih izlagača pre, svih, treba spomenuti naše pionire u ovoj oblasti vinarstva: vinariju Maurer iz Hajdukova kod Subotice, koja već odavno proizvodi prirodna vina tradicionalnom metodom. Njen vlasnik Oskar Maurer, dugo je bio neshvaćen u svom pristupu vinarstvu, ali je zahvaljujući svom fanatizmu, upornosti i entuzijazmu, uspeo da ostvari svoje vinske snove, a njegova vina danas su deo ponude nekoliko “Michelin Star” restorana.

Vinarija Dukay-Sagmeister iz Kanjiže,vlasnik Erne. Sagmeister, je poznata po svojim savršenim prirodnim vinima od grožđa iz svojih vinograda na Fruškoj gori. Erne je veliki entuzijasta koji je svojom upornošću i velikim uloženim trudom! vratio furmint na Frušku goru, koja je, po njemu, vekovno staniste.ove sorte. Probali smo njegova sjajna vina Furmint, Sremsku zeleniku…

Bilo je još fruškogorača, perjanica „vinskog naturalizma“ kod nas, kao što su Mcc, Bikicki, Baša i Imperator, prva sertifikovana vinarija za proizvodnju organskih vina u skladu sa regulativom Srbije i EU.

Iako se prirodnim i oranž vinima bave, uglavnom, male vinarije, izuzetak koji potvrđuje pravilo je vinarija Kovačević. Ova vinarija iz Iriga ima ozbiljne planove za proizvodnju organskih i biodinamičkih vina, tako da se očekuje da će u narednim godinama u ovom segmentu biti jedna od vodećih vinarija u Srbiji.

Bilo je i nekoliko debitanata koji su prvi put prezentovali svoja oranž vina: Kostić, Todorović(Knjaževac), Arhangel. Vrlo zanimljiva vina koja tek treba da pokažu svu svoju raskoš i potencijal.

Ova vinska smotra je pokazala da i u Srbiji iz godine u godinu raste broj vinara koji počinju da se bave prirodnim vinima. Iako, po pravilu ovaj svojevrsni vinski ekološki pokret obuhvata male vinarije, pokazalo se da ni pojedine veće vinarije, dobro pozicionirane na vinskom tržištu, nisu imune na ove nove trendove i pored toga što većina značajnih „konvencionalnih“ proizvođača, iz razumljivih razloga, ne gleda blagonaklono na pojavu sve većeg broja vinara koji se vraćaju tradicionalnoj proizvodnji vina.

Elem, rizik organizatora se i te kako isplatio. Profitirali su svi, a Beograd i Srbija dobili su jedan ozbiljan festival prirodnih i oranž vina, kakvih je malo u svetu. Pokazalo se da i ova vina imaju svoju publiku, a festivali ovoga tipa mogu značajno da utiču i na veću zastupljenost ovih vina na vinskom tržištu.

Sve pohvale organizatoru i velika zahvalnost što je u Srbiju doveo neke od ikona ovog vinskog, ekološkog pokreta.

Dogodine u Metropolu!

Vinarije, učesnici prvog salona prirodnih i oranž vina:

Srbija: Kovačević, Milijan Jelić, Maurer, Sagmeister, Bikicki, Baša, Plavinci, Imperator, McC, Todorović(Ražanj), Kostić, Todorović(Knjaževac), Botunjac, Madžić, Stojanović, Vino Budimir, Ambelos, Hopovo, Arhangel

Slovenija: Klinec, Atimo, Konzorcijum UOU, JNK, Mansus, Nando, Prus, Gordia, Ražman, Kramar, Besednjak, Reia
Italija: Franco Terpin, Dario Prinčič, Sara Meneguz, Gabi, Milič
Draga Miklus

Hrvatska: Križ, Coslovich