SRBIJA DOBILA VINSKI ATLAS
Pola godine nakon objavljivanja Vinogradarskog atlasa, Republički zavod za statistiku (RZS) lansirao je u vinsku orbitu i Vinski atlas (Srbije). Promocija ove značajne publikacije upriličena je 29. septembra ove godine u Klubu poslanika.
Prvo izdanje Vinskog atlasa su predstavili njegovi autori: Darko Jakšić, Dragoslav Ivanišević i Marina Brbaklić Tepavac.(u autorskom timu je i Violeta Đokić).
Vinski atlas namenjen je, kako su naglasili autori, proizvođačima vina, domaćim i inostranim sručnjacima, ljubiteljima vina i široj „vinskoj publici“, a izrađen je u štampanoj verziji (471 stranica) i elketronskoj verziji (662 stranice).
Atlas sadrži 117 fotografija i mapa vinogradarskih rejona sa pripadajućim vinogorjima.
Prema podacima iz Atlasa u Srbiji ima 235 tržišno orijentisanih vinarija,upisanih u Vinarski registar zaključno sa 01.01.2015, od kojih su u Atlasu predstavljene samo 132. Ovo su zvanični podaci, koji su jedino merodavni, mada prema podacima sa kojima raspolaže Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, na teritoriji republike Srbije postoji 369 tržišno orijentisanih vinarija, od čega je 225 u Centralnoj Srbiji, 139 u Vojvodini i 5 na Kosovu I Metohiji. Dakle, u Vinski registar je upisano oko 64% vinarija.
Podaci o proizvođačima grožđa u Srbiji su egzaktniji I njih ima 80.341, prema podacima iz popisa 2012. godine..
U Atlasu je detaljno obrađen istorijat razvoja vinogradarstva i vinarstva s posebnim osvrtom na srednjevekovnu Srbiju. Naglašen je, takođe, i svojevremeni uticaj nekadašnjih velikih vinarija na strukturu sortimenta vinove loze, sedamdesetih godina prošlog veka, koji je ostavio vidljive posledice od kojih se vinogradarstvo i vinarstvo u Srbiji još uvek nije u potpunosti oporavilo.
Početkom ovoga veka, nastajanjem niza malih vinarija koje žele da proizvode kvalitetna vina, u Srbiji se počinju intenzivnije uzgajati visokokvalitetne vinske sorte.
Nova zakonska regulativa, kao I subvencije države za podizanje novih zasada visokokvalitetnih vinskih sorti, doprineli su da se u poslednje vreme nastavi pozitivan trend promena sortimenta vinove loze u Srbiji.
Kakav je aktuelni trend u vezi sortne strukture kod novih zasada može se videti iz grafičkog prikaza koji je urađen na osnovu preciznih podataka o sortama u novopodignutim zasadima za koje je Ministrastvo poljoprivre i zaštite životne sredine davalo subvencije od 2009.-2013.godine.
U poslednje vreme u Srbiji se mnogo više pažnje poklanja proizvodnji vina sa geografskim poreklom. U Atlasu je navedeno da u sistemu geografskog porekla i vina sa geografskim poreklom ima više od 60 vinarija i preko 200 vina.
Zanimljivi su i podaci o proizvodnji vrhunskih vina sa kontrolisanim i garantovanim geografskim poreklom i kvalitetom po vinskim rejonima
Samo 56% tržišno orijentisanih vinarija našlo je svoje mesto u ovom Atlasu. Ovo ide „na dušu“ vinarija koje se nisu odazvale na poziv RZS da dostave podatke za potrebe izrade Vinskog atlasa. S obzirom na činjenicu da je vinarstvo u Srbiji u ekspanziji i da se stalno pojavljuju nove vinarije i nova vina, dobro bi bilo da se ažurnija verzija Atlasa, u elektronskoj formi, uradi u dogledno vreme, recimo za godinu dana, sa ciljem da se obuhvati bar 85% tržišno orijentisanih vinarija u Srbiji. Ako bude potrebno, portal Vinskiputevi.com će sa zadovoljstvo pomoći u akviziciji relevantnih podataka.
Vinski atlas je kompatibilan sa Vinogradarskim atlasom, sa kojim, praktično, čini jedinstvenu celinu i predstavlja kapitalno delo neprocenjive vrednosti za srpsko vinarstvo i vinsku scenu uopšte, čime je Srbija dobila svojevrsnu legitimaciju kao vinska zemlja. Na ovaj način Srbija se priključila dugačkom nizu zemalja koje edicije ovakvog tipa izdaju već odavno.
Ostaje nada da će se u dogledno vreme pojaviti i adekvatan Ampelografski atlas, koji bi sa prethodna dva činio svojevrsno „Sveto trojstvo“ srpskog vinarstva i vinogradarstva.
Elektronsko izdanje Vinskog atlasa možete pogledati ISSUU Vinski Atlas
Preporuka
