VINA SA BEOGRADSKIM POREKLOM

VINA SA BEOGRADSKIM POREKLOM
18. decembra 2016. Pavle Radanović

VINA SA BEOGRADSKIM POREKLOM

U Beogradu je nedavno, bez mnogo pompe, održana zanimljiva radionica na kojoj su predstavljene neke od vinarija koje deluju u okviru novoformiranog udruženja vinara čiji je puni naziv: Udruženje proizvođača vina sa oznakom geografskog porekla BEOGRAD.

Ovo Udruženje je osnovano pre dve godine sa prevashodnim ciljem da efikasno kontroliše kvalitet vina koja nose oznaku geografskog porekla, kao i da vrši nadzor nad primenom i korišćenjem same oznake geografskog porekla Beogradskog vinogradarskog rejona.

Jedan od glavnih zadataka Udruženja je da ustanovljava standarde za proizvodnju kvalitetnih i vrhunskih vina sa geografskim poreklom i da vrši stalnu kontrolu implementacije tih standarda u cilju očuvanja visokog kvaliteta vina iz ovog vinogradarskog rejona, kao i iznalaženje načina da se, već dostignuti nivo kvaliteta, poboljša. Udruženje aktivno sarađuje sa nadležnim državnim organima i drugim udruženjima vinara, radi i na transferu znanja iz oblasti vinarstva, a participira i u nabavci opreme neophodne za proizvodnju kvalitetnih vina, koju zajednički koriste svi članovi.

Za manje upućene navedimo da Beogradski rejon ima pet vinogorja, a Udruženje, za sada, zvanično ima 14 članova koji žele da proizvode vino sa oznakom geografskog porekla BEOGRAD

Vinarije i podrumi, članovi Udruženja, navedeni su uz vinogorja kojima pripadaju:

Avalsko-kosmajsko vinogorje: Vinarija Emporio, Vinarija Tomašević ;

Gročansko vinogorje:Vinarija Plavinci;

Lazarevačko vinogorje: Vinarija Srž Milovanović, Vinarija Carpe Diem, Vinarija Dimitrijević, Podrum Gajić, Vinarija Zorča;

Smederevsko vinogorje: Podrum Janko, Vinarija Jeremić, vinarija Mons Aureus, Vinarija Plavinac;

Dubonsko vinogorje: Vinarija Pantić;

 

Vinarija Despotika zvanično spada u Krnjevačko vinogorje, Šumadijski rejon, a članstvo u ovom Udruženju je ostvarila, jer deo svojih vinograda(oko 5 ha) ima u vinogorju(Gročansko), koje pripada Beogradskom rejonu.

Kako je rečeno na promociji, neke od članica su već veoma poznate i dobro pozicionirane na tržištu i vinskoj sceni Srbije i regiona, sa velikim brojem osvojenih zlatnih i srebrnih medalja na mnogim međunarodnim i domaćim takmičenjima, neke tek stasavaju, a neke su tek počele sa radom. Zajedničko im je, da sve zadovoljavaju visoke i stroge kriterijume kvaliteta koje je ustanovilo ovo Udruženje i imaju ambiciju da proizvode kvalitetna vina sa geografskim poreklom.

Ovo je bila prilika da se promoviše i idejno rešenje znaka Udruženja, koje bi trebalo uskoro da bude u zvaničnoj upotrebi. Logo je predstavio gospodin Jeremić iz istoimene vinarije.

Svoja vina su predstavile sledeće vinarije:

 

EMPORIO

 

Vinariju je predstavio vlasnik Aleksandar Stojaković, koji je i predsednik Udruženja.

Osnovana je 2000. godine i prva je u Srbiji počela sa proizvodnjom penušavih vina po tradicionalnoj, šampanjskoj metodi. Ovo ne čudi, s obzirom na činjenicu da je gospodin Stojaković tajne proizvodnje ovog zavodljivog pića učio od najboljih, a u jednoj od najpoznatijih šampanjskih kuća, Moet&Chandon, bio je na višemesečnoj specijalizaciji za proizvodnju šampanjca.

Pored čuvenog penušavca Emporio Brut, ova vinarija proizvodi vina Syrah Barrique, Cabernet Sauvignon Barrique, Chardonnay, Acacia

Prisutni su imali retku priliku da probaju sjajan penušavac Emporio Brut, koga nema našem tržištu, jer se celokupna proizvodnja izvozi.

 

JEREMIĆ

 

Vinariju je predstavio njen vlasnik Slavoljub Jeremić.

Ovo  je jedna od najcenjenijih vinarija u Srbiji, iako postoji tek šest godina. Nalazi se u Jugovu kod  Smedereva. Sva vina ove vinarije imaju nazive iz muzičke terminologije: Kanon, Sonata, Duet i Rondo.

Predstavljeno je čuveno vino Sonata 2015, koje je ove godine, na takmičenju AWC u Beču osvojilo zlatnu medalju.

 

DESPOTIKA

 

O vinariji je govorio osnivač i vlasnik Veselin Despotović i Jugoslav Škarić

Vinarija koja je  dobro poznata ljubiteljima vina u Srbiji opredelila za proizvodnju vina vrhunskog kvaliteta, od najboljeg grožđa iz sopstvenih vinograda u kojima se gaji desetek internacionalnih i domaćih sorti. Vina sa znakom ove vinarije poznata su i van granica naše zemlje, a najpopularnija su Morava, Beskraj, Svedok, Trag... Sa zadovoljstvom je istaknuto da se vina ove vinarije piju i u avionima kompanije Air Srbija.

Probali smo Moravu, odlično polusuvo vino od istoimene domaće novostvorene sorte. Ovo vino osvojilo je srebrnu medalju na takmičenju AWC u Beču i bronzanu medalju na Balkans International Wine Competition u Sofiji.

 

MONS AUREUS

 

Bojan Janković, je predstavljajući svoju vinariju objasnivši i poreklo njenog imena.

Vinarija je dobila ime po jednom brdu kod Smedereva koje se danas zove Zlatno brdo, prema latinskom nazivu Mons Aureus,  kako se ovo brdo zvalo u vreme rimljana. Rimski imperator Markus Aurelius Probus ovde je zasadio prve loze, a legenda kaže da su se one na suncu presijavale poput zlata i otud ovaj naziv. To je i danas jedna od najboljih pozicija za vinograde u smederevskom kraju. Ovo je jedna od retkih vinarija koja u svom opusu ima i Smederevku.

Vino koje smo probali je kupaža: cabernet sauvignon, merlot, a zove se Jesenje noći

 

PLAVINCI

 

Vinariju je predstavio vlasnik, Branislav Anđelić

Plavinci su jedina organska vinarija u Beogradskom rejonu. Ova vinarija poseduje sertifikat za organsku proizvodnju u vinogradu, a kako je najavio gospodin Anđelić, vrše se pripreme i za sertifikaciju organske proizvodnje vina prema propisima i standardi Evropske unije, jer naši propisi još uvek ne regulišu ovu materiju. Vina se proizvode od novostvorenih otpornih sorti Panonia(domaća) i Regent(nemačka).  Godišnje se proizvede oko 3000 buteljki kojima se uglavnom  snabdeva nekoliko ekskluzivnih restorana.

Probali smo Indigo – Suvo crveno vino od organski gajenog grožđa sorte Regent

 

SRŽ MILOVANOVIĆ

 

Rodoljub Milovanović, vlasnik, u kratkim crtama je predstavio svoju vinariju, naglasivši da naziv vinarije čine početna slova oca, sina i unuka (Slobodan, Rodoljub i žarko)

Vinogradi se nalaze na lokaciji  Srpske ratne bolnice iz Kolubarske bitke.   Vredne ruke Rodoljubove stvaraju prostor za nove vinograde, mukotrpnim krčenjem starih bagrenjaka. Kako reče gospodin Milovanović, harmoniju svojih vina zasniva na tajni spajanja tradicionalnih i modernih vrednosti i tehnologija.

Probali smo vino Darija(pinot noir) iz 2011. i 2015.

 

TOMAŠEVIĆ

 

Vlasnik: Jasmina Tomašević

Mlada vinarija, osnovana pre svega da uz standardnu vinsku kartu gostima u svom restoranu obezbedi kvalitetno vino iz sopstvenih vinograda.

Probali smo dva vina iz ove vinarije: Traminac i Gamay

Uz ova  vina su služeni vrlo ukusni kanapei koji su pripremljeni u restoranu Tomy iz Šimanovaca, čiji je vlasnik ujedno i osnivač vinarije Tomašević.

 

ZORČA

 

O ovoj vinariji je govorio njen vlasnik  Zoran Jovanović

Još jedna mala vinarija iz Lazarevca(selo Petka). Gaji između ostalog, sorte grožđa merlot, cabernet sauvignon i chardonnay. U proizvodnji vina kombinuju tradicionalne metode i modernu tehnologiju. Njihova proizvodna filozofia: kvalitet pre svega.

Iz ove vinarije probali smo Traminac 2015, koji je dobio zlatnu medalju za kvalitet na ovogodišnjem sajmu u Župi.

Na kraju je predstavljena i vinarija Trišić, koja nije zvanično član Udruženja. Očekuje se da to postane do kraja ove godine. Njen vlasnik, Momčilo Trišić ostao je upamćen po zanimljivoj izjavi da on, kad je u pitanju vino, nastupa tek posle tehnologa i tako ništa ne prepušta slučaju. Ova vinarija nalazi se u Vraniću, a poznata je po vinima od sorte cabernet sauvignon.

Imali smo priliku da probamo Trišino vino (cabernet sauvignon), koje je ove godine proglašeno najboljim srpskim crvenim vinom(zajedno sa vinom Cabernet Sauvignon vinarije Jović), na takmičenju koje je sprovelo “Srpsko vino”.

 

Planirano je bilo da svoja vina predstavi i Podrum Janko iz Smedereva, ali se njegov vlasnik, iz “objektivnih” razloga nije pojavio, tako da su prisutni bili uskraćeni za jedan užitak više u dobrim vinima ove čuvene vinarije.

Atmosfera koja je vladala tokom prezentacije, je na neki način i odraz “dobrih vibracija” i drugarstva koje je evidentno među članovima Udruženja.

Zbog ograničenog trajanja radionice, nije bilo mnogo vremena za diskusiju, ali je ona nastavljena na štandovima vinarija uz dobra vina i još bolje raspoloženje.