Najbolji na vinskoj sceni u 2017 prema izboru magazina Vino & Fino

Najbolji na vinskoj sceni u 2017 prema izboru magazina Vino & Fino
30. decembra 2017. Svet Vina

Najbolji na vinskoj sceni u 2017 

prema izboru magazina Vino & Fino 

U sredu, 20. decembra, na svečanosti u Klubu Novi BitefArtCafe, obeležena je šesta godišnjica delovanja najuticajnijeg vinskog magazina u Srbiji, Vino & Fino.
U prijatnom ambijentu Kluba  i opuštenoj atmosferi, već prema ustaljenom običaju, proglašena su najbolja srpska vina, odnosno vina koja su na neki način skrenula pažnju na sebe i obeležila 2017 godinu, prema mišljenju žirija sastavljenog ovog puta, uglavnom,  od vinskih novinara. Kod izbora su u obzir uzimani ukupni utisak u pogledu kvaliteta nastupa, komunakacije i prodaje, s tim da u konkurenciji nisu mogla biti vina koja su već bila u izboru prethodnih godina. Ovaj uslov je bitno uticao na konačan izgled rang listi.
Vinarija godine 2017. je Deurić iz Male Remete, Fruška gora, a priznanje “Vinski bar godine 2017“, kao najbolje vinsko mesto u Srbiji, dobio je Podrum Wine Art iz Beograda.

U  izboru srpskih vina koja su obeležila 2017 godinu učestvovali su: 

Tomislav Ivanović, urednik sajta Vinopedia.rs 
Perica Radović Merlo, vinski bloger 

Vuk Štefanović, sommelier 
Igor Luković, urednik magazina Vino & Fino 

Evo njihovog izbora: 

Bela vina 

  1. CHARDONNAY LASTAR 2016  Vino godine 2017 
    Vinarija Lastar, Sekurič, Rekovac, Levač 

  2. Omnibus Lector 2015, vinarija Erdevik 1826, Erdevik, Fruška gora 

  3. Beli prokupac 2016, vinarija Milanov podrum, Venčac, Župa 

  4. Chardonnay S edicija 2013, vinarija
    Kovačević, Irig, Fruška gora 

  5. Valerius Riesling 2015, vinarija Imperator, Fruška gora 

  6. Filigran Chardonnay 2016, vinarija manastira Bukovo, Negotin 

  7. Quet traminac 2016, vinarija Fruškogorski vinogradi, Banoštor, Fruška gora 

  8. Virtus Pinot grigio 2016, vinarija Virtus, Valjevo 

  9. Znamen 2015, vinarija Despotika, Vlaški Do, Šumadija 

  10. L’estuaire 2015, vinarija Pusula, Miličinica, Valjevo 

Crvena vina 

  1. DOJA PROKUPAC 2015 Vino godine 2017 Vinarija Doja, Donja Jošanica, Blace, Toplica 

  2. Kišov portugizer 2016, vinarija Kiš, S. Karlovci, Fruška gora 

  3. Radovan 100% prokupac 2015, vinarija Čokot, Starci, Župa 

  4. Seduša 2016, vinarija Šijački, Banoštor, Fruška gora 

  5. Yotta prokupac 2015, vinarija Yotta, Župa 

  6. Merlot 2015, vinarija Izba Jovanović, Vele Polje, Niš 

  7. Fabula Lagum 2015, vinarija Chichateau, Šišatovac, Fruška gora 

  8. Kanon Superior 2012, vinarija Jeremić, Smederevo 

  9. Pinot Noir 2015, vinarija Deurić Mala Remeta, Fruška gora 

  10. Rapsodija Kadarka 2013, vinarija Tonković, Subotica 

Roze vina 

  1. ROSE SEC 2016, Vino godine 2017  vinarija Zvonko Bogdan, Subotica 

  2. Urban rose 2016, vinarija Deurić Mala Remeta, Fruška gora 

  3. Tri Morave rose 2016, vinarija Temet, Lozovik, Jagodina 

  4. Lastar rose 2016, vinarija Lastar, Sekurič, Rekovac, Levač 

  5. Pink Punk 2016, vinarija Chichateau, Šišatovac, Fruška gora 

Posebno priznanje dobio je penušavac Biser, vinarije Aleksić iz Vranja kao Penušavo vino godine 2017. 

Posmatrajući ovaj izbor i rangiranje hladnim očima nemilosrdne statistike, evidentna je dominacija vina i vinarija iz Vojvodine, posebno sa fruškogorskog vinogorja. Još kada se tome pridoda i vinarija godine, dominacija je potpuna

Od 25 rangiranih vina 12 je iz Vojvodine, odnosno 48%, od čega je i jedno vino godine, a fruškogorska vina u svemu ovome učestvuju sa impozantnih 40%.

Da li je ovo prava slika trenutnog stanja na vinskoj sceni Srbije? Naravno da nije. Redakcija magazina Vino & Fino je nedvosmisleno istakla da se ne radi o NAJBOLJIM, nego o onima koji su po njihovom mišljenju „na najbolji način skrenuli pažnju na sebe i obeležili 2017 godinu“, pa ih tako treba i posmatrati. Dakle, ovi rezultati trebalo bi da na izvestan način budu samo  indikator stanja iz koga mogu da proizađu određeni zakljuci.

Bilo bi interesantno uporediti podatke o prodaji, odnosno potrošnji vina u Srbiji i utvrditi da li makar približno korespondiraju sa gore navedenim procentima. Ukoliko takvi podaci uopšte postoje. Ono što raduje je činjenica da među ovih 25 vina ima dosta onih koji su proizvedeni od autohtonih sorti grožđa(posebno crvena vina), što odslikava i neke trendove na vinskoj sceni Srbije.

I još nešto. Dobro bi bilo da u skladu sa aktuelnim trendovima, redakcija magazina Vino & Fino razmotri mogućnost da u dogledno vreme, u konkurenciju uđe i „četvrta“ boja vina.☺