Mladi Portugizer – neki to vole mlado

Mladi Portugizer – neki to vole mlado
18. novembra 2015. Svet Vina

Mladi Portugizer – neki to vole mlado

„DAN MLADOG PORTUGIZERA“

 

Vinarija Mačkov Podrum već 8 godina organizuje manifestaciju „DAN MLADOG PORTUGIZERA“ koja se kao i prethodnih godina održava u centru Novog Sada sa početkom u 17h (preko puta Crkve Imena Marijinog na početku Zmaj Jovine ulice). U sklopu ove manifestacije bira se najlepša pesma o vinu u saradnji sa Srpskom čitaonicom iz Iriga. Vinarija je ustanovila i novi vinski viteški red „Vitez Portugizera“. Svaki izabrani vitez izgovara zakletvu sa čašom Portugizera u ruci.

Zakletva glasi:

„Časno ću brinuti o fruškogorskim vinogradima i čuvati ih od čvoraka, te da ću godišnje popiti bar jedan „ardov“ vina“.

Od ove godine, kao novinu, Mačrov podrum organizuje i panel diskusiju

„PORTUGIZER:Trendi bećar ili daleka prošlost?“

Uvodna reč: Borko Ilić, zamenik gradonačelnika Novog Sada

Moderator: Ljubica Radan enolog, somelije, stručni saradnik u nekoliko vinarija

Panelisti:

  1. Sava Jojić osnivač Mačkovog podruma
  1. Nataša Budisavljević Radišić direktorka Interfesta
  1. Igor Luković urednik magazina „Vino & fino“, predsednik Udruženja somelijea Vojvodine
  1. Željko Rudić glavni kuvar u lokalima Greda Novi Sad, Kafemat Novi Sad i Kafemat Zrenjanin

Datum i vreme: četvrtak 19.11.2015. od 14:00 do 16:00 Mesto: Skupština grada Novog Sada, Plava sala

Dodatne informacije: udruzenjepudar@gmail.com ili 063/554-173

Za sve one koji, nadamo se s dobrim opravdanjem, ne mogu doći u Novi Sad na glavnu feštu, kod Mačkovih prijatelja će se ceo vikend točiti mladi portugizer svatovac, i to:

Istorija mladog vina

 

Tradicija ispijanja mladog vina je nastala kao lokalni fenomen u bistroima regija Božole i Lion. Tradicionalno, Božole Nuvo je mlado vino proizvedeno od sorte Game. Svaki dolazak mladog Božolea se obeležava vatrometom i fanfarama. Često je bilo ispijano direktno iz burića koji su se nalazili u zaprežnim kolima, čak i na putu do bistroa kojima je bilo namenjeno.

Svega nekoliko dana uoči trećeg četvrtka u novembru iz sela u Božoleu, više od milion sanduka mladog vina, u svetu poznatijeg kao „Božole Nuvo“, kreće svoj put do Pariza odakle će biti isporučen ljubiteljima širom sveta. Ovaj put prevali više od 65 miliona boca što čini skoro polovinu ukupne proizvodnje ove Francuske regije. Mlado vino je proteklih decenija putovalo motorciklom, balonom, kamionom, helikopterom, slonovima, rikšama , pa čak i konkordom… do svoje krajnje destinacije.

Na kraju ovog dugog putovanja mladog vina kuriri iz sveg glasa uzvikuju „Le Beaujolais Nouveau est arrivé!“ ili „Mladi Božole je stigao!“.

Prvi put su 1938. godine doneti propisi koji su ograničili gde, kada i na koji način će ovo vino biti prodavano i konzumirano. Posle Drugog svetskog rata, 1951. godine, od strane lokalnih vlasti doneti su novi propisi kojima je priznato novoosnovano udruženje UIVB, kao i  Božole Nuvo. Ozvaničen je datum, 15. novembar, kada će prvi Božole smeti da se pojavi na tržištu. Tada je to predstavljalo samo lokalnu tradiciju. Nije bilo potrebno da prorotekne puno vremena da vest o ovoj sve popularnijoj tradicionalnoj manifestaciji stigne do Pariza. Popularnost mladog vina je velikom brzinom zarazila ceo svet. Groznica iščekivanja mladog vina iz Božolea je postala globalna. Zbog sve veće svetske popularnosti 1985. godine datum je promenjen u danas svima poznat treći četvrtak u novembru. Na ovaj način slavlje mladog vina je uspešno povezano sa vikendom učinivši festival širom sveta kompletnim. U celom svetu važi pravilo za sve prodavce mladog Božolea da moraju da se obavežu da neće prodavati mlado vino pre nego što kazaljke na satu pokažu da je ponoć između srede i trećeg četvrtka u novembru.

A kod nas…

 

U Srbiji, preciznije u Sremu i posebno na Fruškoj Gori je postojala tradicija ispijanja mladog vina dobijenog od lokalne i tada veoma rasprostranjene sorte Portugizer. Mladi Portugizer je kod nas bio poznat pod imenom SVATOVAC jer je bio spreman za konzumaciju u vreme jesenjih slava i svatova. Posle Drugog svetskog rata usledilo je krčenje vinograda pod ovom sortom. Država je propisala koje su „poželjne“ sorte grožđa za uzgoj. Portugizer je skoro pao u zaborav, a zahvaljujući vizionaru Savi Jojiću iz porodične vinarije Mačkov Podrum, u Irigu je ponovo posađen Portugizer. Vođen uspomenema iz detinjstva Sava Mačak ponovo počinje proizvodnju mladog vina od Portugizera.

Danas, na Fruškoj gori, postoje tri proizvođača vina od ove sorte grožđa, ali samo vinarija Mačkov podrum svoj „Svatovac“ proizvodi na isti način kao i Božole Nuvo.

Ova jedinstvena metoda proizvodnje vina se zove karbonska maceracija. Vino se pravi od isključivo ručno branog grožđa, od celih (ne presovanih) bobica. Kompletni grozdovi se sipaju u velike tankove. Zbog pritiska pod kojim se nalaze bobice na dnu, one pucaju i ispuštaju sok koji počinje spontano da fermentiše i ispušta CO2. Celokupna fermentacija se odvija bez prisustva kiseonika pošto je CO2 teži od njega. Baš iz razloga što se primenjuje ova tehnologija fermentacije celih bobica, ekstaktuje se mala količina tanina i aromatskih jedinjenja iz pokožice bobice, i upravo je to ono što ovo vino čini laganim, voćnim i osvežavajućim. Flašira se u periodu od 6 do 8 nedelja nakon berbe. Ovako proizvedeno vino je nešto najbliže belom vinu što crveno vino može da bude.

Preporučena temperatura vina za konzumaciju je 13oC. Potencijal za odležavanje ovog vina nije velik ali u zavisnosti od toga kakva je godina bila može da odležava u boci i do 5 godina.